опертися
опе́ртися
[опертиес'а]
, оупрус'а, опрес':а, опрец':а, опреимос'а, опреитес'а, оупруц':а; нак. оприс'а, оупр'іц':а і об'іпрус'а, об'іпрес':а, об'іпрец':а, об'іпреимос'а, об'іпреитес'а, об'іпруц':а; нак. об'іприс'а, об'іпр'іц':а
Орфоепічний словник української мови