bailiff
['beɪlɪf]
n
1) бейліф, судовий пристав (в Англії)
2) управитель маєтку
Джерело:
Англійсько-український словник
на Slovnyk.me
['beɪlɪf]
n
1) бейліф, судовий пристав (в Англії)
2) управитель маєтку