pinnacle
['pɪnək(ə)l]
n
1) шпиляста вежа, бельведер, шпіц
2) вершина; кульмінаційний пункт
Джерело:
Англійсько-український словник
на Slovnyk.me
['pɪnək(ə)l]
n
1) шпиляста вежа, бельведер, шпіц
2) вершина; кульмінаційний пункт