prerogative
[prɪ'rɒgətɪv]
1. n
прерогатива, виняткове право; привілей
2. adj
що має прерогативу
Джерело:
Англійсько-український словник
на Slovnyk.me
[prɪ'rɒgətɪv]
1. n
прерогатива, виняткове право; привілей
2. adj
що має прерогативу