solitary
['sɒlɪtrɪ]
1. adj
1) самітний, самітницький
2) окремий, поодинокий
solitary confinement — одиночне ув'язнення
solitary instance — поодинокий випадок
2. n
самітник, пустельник
Джерело:
Англійсько-український словник
на Slovnyk.me