гаїти
Гаїти, -ся, гаю, -ся, -єш, -ся
гл.
1) = гаяти, -ся. О. 1861. XI. Св. 39; Рудч. Ск. І. 125. 2) гаїти. Занимать попусту мѣсто. Вх. Зн. 9.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
Гаїти, -ся, гаю, -ся, -єш, -ся
гл.
1) = гаяти, -ся. О. 1861. XI. Св. 39; Рудч. Ск. І. 125. 2) гаїти. Занимать попусту мѣсто. Вх. Зн. 9.