жбирь
Жбирь, -рі
ж.
1) Наносъ въ рѣкѣ, мель. Мнж. 180.
2) Сѣнокосъ, поросшій кочками и кустами. Вх. Зн. 17.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
Жбирь, -рі
ж.
1) Наносъ въ рѣкѣ, мель. Мнж. 180.
2) Сѣнокосъ, поросшій кочками и кустами. Вх. Зн. 17.