мірчити
Мірчити, -чу, -чиш
гл. Брать часть зерна за помолъ. Вх. Зн. 36.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
Мірчити, -чу, -чиш
гл. Брать часть зерна за помолъ. Вх. Зн. 36.