рипка
Ри́па, -пи
ж.
1) Промоина, рытвина. Ананьев. у.
2) Высокій обрывистый берегъ, обрывъ. Шух. І. 80. Вх. Зн. 59. ум. рипка.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
Ри́па, -пи
ж.
1) Промоина, рытвина. Ананьев. у.
2) Высокій обрывистый берегъ, обрывъ. Шух. І. 80. Вх. Зн. 59. ум. рипка.