умати
У́мати, умаю, -єш
гл. Рѣшать умомъ? Чоловік думав, а Бог умає. Ном., стр. 281, № 82.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
У́мати, умаю, -єш
гл. Рѣшать умомъ? Чоловік думав, а Бог умає. Ном., стр. 281, № 82.