урочити
Урочити, -чу, -чиш
гл. = уректи? Як ся убрав, так го уронили. Ном. № 11187. Козак дівчину врочив. Грин. III. 656.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
Урочити, -чу, -чиш
гл. = уректи? Як ся убрав, так го уронили. Ном. № 11187. Козак дівчину врочив. Грин. III. 656.