громак
Громак, -ка
м.
1) Ретивый конь. Черк. у.
2) = грімак. Спускався на громаку з високої гори. Мир. ХРВ. 241.
Словник української мови ГрінченкаГромак, -ка
м.
1) Ретивый конь. Черк. у.
2) = грімак. Спускався на громаку з високої гори. Мир. ХРВ. 241.
Словник української мови Грінченка