нора
Нора, -ри
ж.
1) Нора.
2) Жив. Hypudaens glareolus. Шух. І. 22. см. нориця 2. ум. нірка. ув. нороха. Мнж. 69.
Словник української мови ГрінченкаНора, -ри
ж.
1) Нора.
2) Жив. Hypudaens glareolus. Шух. І. 22. см. нориця 2. ум. нірка. ув. нороха. Мнж. 69.
Словник української мови Грінченка