драпцем
Драпцем
нар. — побігти. Скоро побѣжать, скоро убѣжать. Вх. Зн. 16.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
Драпцем
нар. — побігти. Скоро побѣжать, скоро убѣжать. Вх. Зн. 16.