дурчати
Дурчати, -чу, -чиш
гл. Урчать, бурчать. І отесу можна в кишку затягнуть, аби не дурчала. Ном. № 12172.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
Дурчати, -чу, -чиш
гл. Урчать, бурчать. І отесу можна в кишку затягнуть, аби не дурчала. Ном. № 12172.