кикати
Ки́кати, -каю, -єш
гл. Куковать. Ой кикала зозуленька. Гол. IV. 497.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
Ки́кати, -каю, -єш
гл. Куковать. Ой кикала зозуленька. Гол. IV. 497.