піхтір
Піхтір, -ра
м. Веревочный мѣшокъ, въ которомъ возятъ сѣно при поѣздкахъ. Сим. 37. см. пихтір.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
Піхтір, -ра
м. Веревочный мѣшокъ, въ которомъ возятъ сѣно при поѣздкахъ. Сим. 37. см. пихтір.