лепетень
ЛЕ́ПЕТЕНЬ, тня, ч., розм.
Те саме, що лепета́йло.
Лепетень лепече, а дурень слухає (П. Чубинський).
Джерело:
Словник української мови (СУМ-20)
на Slovnyk.me
ЛЕ́ПЕТЕНЬ, тня, ч., розм.
Те саме, що лепета́йло.
Лепетень лепече, а дурень слухає (П. Чубинський).