осіменений
ОСІМЕ́НЕНИЙ, а, е.
Дієпр. пас. до осімени́ти;
// у знач. прикм.
Осіменена кобила.
Джерело:
Словник української мови (СУМ-20)
на Slovnyk.me
ОСІМЕ́НЕНИЙ, а, е.
Дієпр. пас. до осімени́ти;
// у знач. прикм.
Осіменена кобила.