доточення
ДОТО́ЧЕННЯ, я, с.
1. Дія за знач. доточи́ти¹.
2. Те, чим доточене що-небудь.
Джерело:
Словник української мови (СУМ-11)
на Slovnyk.me
ДОТО́ЧЕННЯ, я, с.
1. Дія за знач. доточи́ти¹.
2. Те, чим доточене що-небудь.