живчик
Живчик, -ка
м.
1) ум. отъ живець 2 — 5.
2) Рѣзвый мальчикъ. Веселий (або стрибкий) як живчик. Ном. № 8470.
Словник української мови ГрінченкаЖивчик, -ка
м.
1) ум. отъ живець 2 — 5.
2) Рѣзвый мальчикъ. Веселий (або стрибкий) як живчик. Ном. № 8470.
Словник української мови Грінченка