невсипуче
НЕВСИПУ́ЧЕ.
Присл. до невсипу́чий.
Правда, що й сама вона невсипуче працює (Панас Мирний).
Словник української мови (СУМ-20)НЕВСИПУ́ЧЕ.
Присл. до невсипу́чий.
Правда, що й сама вона невсипуче працює (Панас Мирний).
Словник української мови (СУМ-20)