реміннячко
Ремі́ння, -ня
с. соб. Ремни. АД. І. 104. За невміння деруть реміння. Ном. № 6035. ум. реміннячко.
Джерело:
Словник української мови Грінченка
на Slovnyk.me
Ремі́ння, -ня
с. соб. Ремни. АД. І. 104. За невміння деруть реміння. Ном. № 6035. ум. реміннячко.