обдемок
ОБДЕ́МОК, мка, ч., розм.
Той, хто має великий живіт (перев. про дитину).
Джерело:
Словник української мови (СУМ-20)
на Slovnyk.me
ОБДЕ́МОК, мка, ч., розм.
Той, хто має великий живіт (перев. про дитину).