збудливо
ЗБУ́ДЛИВО. Присл. до збу́дливий 2.
Досада була не прикра, а якась збудливо-бентежна (Коз., Вибр., 1947, 56).
Джерело:
Словник української мови (СУМ-11)
на Slovnyk.me
ЗБУ́ДЛИВО. Присл. до збу́дливий 2.
Досада була не прикра, а якась збудливо-бентежна (Коз., Вибр., 1947, 56).