бідка
Бідка, -ки
ж.
1) ум. отъ біда.
2) Телѣжка о двухъ колесахъ. Запріг бідку. Грин. II. 331.
Словник української мови ГрінченкаБідка, -ки
ж.
1) ум. отъ біда.
2) Телѣжка о двухъ колесахъ. Запріг бідку. Грин. II. 331.
Словник української мови Грінченка