димка
Димка, -ки
ж.
1) ум. отъ дима.
2) Выбойчатая полосатая юбка. Н. Вол. у. Чуб. VII. 429. Гол. Од. 49.
3) = димна. Вх. Лем. 410.
Словник української мови ГрінченкаДимка, -ки
ж.
1) ум. отъ дима.
2) Выбойчатая полосатая юбка. Н. Вол. у. Чуб. VII. 429. Гол. Од. 49.
3) = димна. Вх. Лем. 410.
Словник української мови Грінченка