чирка
Чи́рка, -ки
ж.
1) Чирокъ (утка). Не туди чирка носом керує. Ном. № 5091.
2) Чирей. Вх. Зн. 80.
Словник української мови ГрінченкаЧи́рка, -ки
ж.
1) Чирокъ (утка). Не туди чирка носом керує. Ном. № 5091.
2) Чирей. Вх. Зн. 80.
Словник української мови Грінченка