жрець
[жрец']
жеирц'а, ор. жеирцем, м. (на) жеирцев'і/жеирц'у, кл. жерчеи, мн. жреиц'і, жреиц'іў
Орфоепічний словник української мови[жрец']
жеирц'а, ор. жеирцем, м. (на) жеирцев'і/жеирц'у, кл. жерчеи, мн. жреиц'і, жреиц'іў
Орфоепічний словник української мови